Нека нам у овој години падне снег, засија сунце, нека кише натопе земљу, али онако да рађа, не више од тога. Нека нам на пролеће процвета цвеће и дрвеће, нека нас из дремежа пробуди пој птица, а реке да нам жуборе, чисте и бистре.

Да се окупамо у сузама, али радосницама и да нам се земља затресе од плача новорођене деце. Школе да нам не напушта граја, осим у време празника и распуста, а онда нек нам се улице и домови испуне дечијим гласовима.

Да зидамо и градимо, али не бетонске кавезе, већ топле домове у којима ће нас чекати најмилији и даривати љубав, као једино окрепљење од товара смутног нам времена.

Будимо неумерени, али у духовној надградњи и жељи да спознамо Христа, будимо навалентни, али у намери да се вратимо себи и тековинама које смо наследили од предака.

Дани пред нама нека нам напуне касарне војницима, породилишта мајкама и бебама, храмове верницима, библиотеке књигама, села житељима, амбаре плодовима, а оборе животињама. Нек се рађа, ствара и васпитава, и ништа нек не прелива, већ да свега буде таман онолико колико нам је потребно.

Нека ово буде година и мостова и бедема на вечним стубовима. Да се Срби прелазећи мостове окупљају испод столетних храстова где ће навек сахранити међусобне поделе, а да подижу бедеме, онакве какве ни једна опсада непријатеља не може пробити.

Нека у овој години слободарски народ поврати отету му слободу и испуни нове странице, нове историје победоносним биткама.