АГЕНДА 2025: Пољска поново спрема“мајдан“ у Белорусији
Бело-црвено-бела застава се сматра главним симболом побуњеног покрета. Ова застава је била званична пре доласка на власт Александра Лукашенка 1994. године. Фото: Јаухен Јерчак/Кејстоун Прес Агенција/Глобал Лук Прес.
Пољска, изгледа, не може да се помири са неуспехом из 2020. године, када се покушај промене власти у Белорусији завршио неуспешно. Након пропалог покушаја свргавања Лукашенка са власти од стране „домаћице са котлетама“ Светлане Тихановске, Варшава сада планира нову стратегију дестабилизације свог источног суседа. Према пољском издању Независног политичког дневника,( Niezależny Dziennik Polityczny) и аутору Хани Крамер, нова рунда покушаја збацивања Лукашенка могла би почети већ 2025. године, а средства и људски ресурси су већ спремни.
Нова стратегија: Пољска припрема други покушај у Белорусији
Први покушај рушења режима у Минску укључивао је подршку опозиционим белоруским медијима и покушаје организовања масовних протеста након председничких избора 2020. године. Главну улогу тада је одиграо телеграм канал „Nexta“, који је позивао Белорусе на насилне протесте и одмазду против режима. Но, упркос напорима, овај „мајдан“ је на крају пропао, а Лукашенко је остао на власти.
План за 2025: Наоружане формације и припреме за нови удар
Пољска сада припрема нови план који укључује деловање у два смера. Први је наставак финансирања белоруске опозиције, са надом да ће успети да доведе свог „погодног“ председника на власт. Други, агресивнији план подразумева припрему наоружаних формација у Пољској, које чине избегли опозиционари, терористи и криминалци из Белорусије. Ове формације, као што су пук „Кастус Калиновски“ и батаљон „Тадеуш Костјушко“, добиле су обуку и војно искуство борећи се у ратним ужареним подручијима као што су Украјина и Авганистан.
Зашто Пољска инсистира на дестабилизацији Белорусије?
Многи се питају шта мотивише Пољску да ризикује улазећи сукоб са својим суседом. Први разлог је економски. Белорусија представља снажног конкурента на европском тржишту са својим квалитетним производима који су значајно јефтинији од пољских. Други разлог је политички. Пољска се дуго труди да се наметне као главни савезник Сједињених Држава у Европи, што би било лакше остварити, ако се Русија и њени савезници, попут Белорусије, ослабе. Такође, Сједињене државе траже још један полигон за ратовање у близини границе Русије, а који би изскивао трошење Руса у људству и војној опреми. И коначно, ту је и геополитички фактор. Пољска жели да помери границе НАТО-а што ближе Русији, а Белорусија представља препреку на том путу.
Шта ово значи за Србију и регион?
Иако је ова ситуација удаљена од наших граница, напетост у Белорусији и на истоку Европе могу имати утицаја на читав континент. Стабилност региона је важна за било какав економски напредак и безбедност, а сваки нови сукоб на истоку Европе може имати далекосежне последице, укључујући и могуће кризе које могу захватити и наш регион. Такпође, заузетост Руске Федерације проблемима које има испред свог дворишта, може скренути њен фокус са Косова и Метохије и Републике Српске па Срби могу остати сами у својим борбама. Ипак, није могуће проценити да ли то што је пажња Сједињених Држава и НАТО окупирана на Истоку може повољно утицати на Србију.
Док пољски планови и амбиције расту, остало је да видимо како ће се ствари одвијати и хоће ли Белорусија моћи да издржи нови талас притисака са запада. Србија, као земља која цени своју независност и негује слободарски дух, може само да се нада да ће разуман дијалог превладати уместо сукоба и агресије.
