Атентат на Насралу неће сломити отпор

Хезболах је објавио смрт генералног секретара Хезболаха, Хасана Насрале, готово 24 сата након масовног израелског напада на насеље Хреик у јужном Бејруту 27. септембра, који је резултирао његовом смрћу, као и смрћу других истакнутих личности.

Израел је у овом нападу користио неколико ракета како би сравнио са земљом шест вишеспратних стамбених зграда, а потом је испустио и тешку бомбу од две тоне, намењену да уништи подземни штаб Хезболаха који се налазио испод зграда.

Бејрут више никада неће бити исти након овог напада. Ова акција Израела отворила је ново поглавље у сукобима у региону, које би могло да траје годинама пре него што се ситуација стабилизује.

Фаваз А. Герџес, професор међународних односа на Лондонској школи економије, недавно је на платформи X (раније Твитер) написао: „Молим се за Либан вечерас. Свакодневно убијање стотина људи не сме постати нормално. Ово што Израел ради, уз подршку САД, неће донети трајну сигурност Израелу. То је окрутно и бесмислено и ризикује да изазове шире крвопролиће. Доста је.”

Неколико сати након напада, али пре него што је званично потврђена смрт Насрале, Герџес је у интервјуу за Си-ен-ен, упозорио да би убиство Насрале могло да покрене рат ширих размера.

Према наводима либанског министра здравља Фираса Абијада, у нападима од стране Израаела, тог дана је убијено 11 људи, а 108 је повређено. Израелски ваздушни напади од понедељка узроковали су смрт више од 700 људи широм Либана.

Ирачки премијер, Шија ал-Судани, прогласио је тродневну жалост након смрти Насрале, назвавши га „мучеником на путу правде“.

Ал-Судани је осудио то што је Израел бомбардовао јужни Бејрут и убиство Насрале као „сраман напад“ и „злочин који показује да је Израел прешао све црвене линије“.

Француски политичар Жан-Лик Меланшон, такође је реаговао на X-у, изразивши згражавање због онога што је назвао „масакром“ у Либану. Он је осудио израелског премијера Бењамина Нетанијахуа, рекавши да уз помоћ Европе и САД крши суверенитет држава у региону и да се „геноцид у Гази шири без икаквих ограничења.“

Хезболах је либанска организација отпора и политичка партија, која се залаже за ослобођење територија које су под израелском окупацијом, укључујући Газу, Западну обалу, Либан и Сирију. Крајњи циљ је окончати окупацију, која је према међународном праву проглашена незаконитом.

Хезболах захтева хитни прекид ватре у Гази, али док до тога не дође, обећали су да ће наставити нападе на израелске војне циљеве.

Ипак, израелски премијер Бењамин Нетанијаху одлучио је да одбије све напоре САД-а и других држава да се постигне примирје у Гази, чиме би се умањила претња од Хезболаха на северу.

Нетанијаху и његови ултра-националистички партнери, Итамар Бен-Гвир и Безалел Смотрич, одлучили су да преузму контролу над Газом, пооштре мере на Западној обали и започну рат у Либану. Напори за мир остају без одговора у Тел Авиву.

Иако је администрација председника Бајдена предложила прекид ватре у Либану, Нетанијаху је то одбио пре него што је уопште разматрао предлог.

Од почетка овог сукоба, који ће ускоро обележити годишњицу, Бајденова администрација је наставила да снабдева Израел оружјем и финансијским средствима, чак и уз кршење правила америчког Стејт департмента. Ова правила забрањују испоруку оружја земљама које би га могле користити за кршење међународног права или у ратним злочинима.

И поред оставки у Стејт департменту и све оштријих критика, како у САД-у, тако и широм света, Бајден наставља да подржава израелску војну кампању у Гази и Либану. Бајден има моћ да обустави испоруке оружја Израелу, али је мало вероватно да ће предузети тај корак.

Ако би Бајден подржао поштовање међународног права и осудио ратне злочине, то би довело до конфронтације са АИПАК-ом (Америчко-израелски комитет за јавне послове), моћном организацијом која има огроман утицај на америчку политику. Такав потез би такође утицао на будуће изборе, посебно на шансе Камале Харис на предстојећим председничким изборима.

Убиство једног лидера Хезболаха неће окончати отпор, који је дубоко укорењен у идеологији. Многи вође су страдали, али је покрет отпора наставио да живи.

Антун Сааде, оснивач Сиријске социјалистичке националне партије, погубљен је у Бејруту 1938. године.

Рагеб Хареб је убијен од стране Израела 1980-их на југу Либана.

Абас ал-Мусави, бивши генерални секретар Хезболаха, убијен је 16. фебруара 1992. године од стране Израела на југу Либана.

Ахмад Јасин убијен је у Гази од стране Израела у марту 2004. године.

Абдел Азиз ал-Рантиси је такође убијен у Гази, 17. априла 2004. године.

Касем Солејмани, ирански генерал, убијен је у америчком нападу 3. јануара 2020. године у Багдаду.

Исмаил Ханије убијен је од стране Израела у јулу 2024. године у Техерану.

Идеологија отпора окупацији Палестине неће нестати све док Израел наставља политику апартхејда и насилно заузимање земљишта противно међународним законима.

Стручњаци упозоравају да Израел намерава да анектира Газу и Западну обалу, а неки додају да би југ Либана могао постати следећа мета за стварање „безбедносне зоне“.

Свет ће у наредним сатима, данима и недељама пратити догађаје у Либану. Претња великог рата у региону, каквог није било већ пола века, сада је веома реална.

ЗА ВИШЕ ВЕСТИ О БЛИСКОМ ИСТОКУ ЧИТАЈТЕ САРАДНИЧКИ ПОРТАЛ: https://mideastdiscourse.com