Ескалација конфликта на Блиском истоку: Израел, Хезболах и улога САД у регионалним тензијама

Хезболах одговара Израелу, спречавајући Нетанјахуов план за регионални рат

Блиски исток је био на ивици сукоба 25. августа, када је Израел напао југ Либана са више од 40 ваздушних удара, а неколико минута касније, либански отпор, организација Хезболах, одговорила је са 340 ракета и десетинама дронова.

Израел је тврдио да је тада уништено неколико хиљада ракета које су биле спремне за лансирање на Израел. Ова преувеличана тврдња Израела конструсисана је да прикрије војни неуспех у заштити становника севера, који су претрпели уништење домова, губитак прихода и општи хаос због погрешних одлука израелског премијера Бењамина Нетанјахуа и његових десничарских, религиозних и екстремистичких министара, Итамара Бен-Гвира и Безалела Смотрича.

Израелска војска покушава да увуче Хезболах у пуноправни регионални рат, кроз масовне и континуиране ваздушне ударе широм југа Либана и у долини Бекаа. Само Нетанјаху има користи од овог плана, како би могао да остане на власти и избегне затвор због пресуде за корупцију. Из истог разлога, Нетанјаху је наставио да одбија прекид ватре у Гази, упркос огромним губицима које трпи израелско војно особље у опреми и економији.

Нетанјаху је игнорисао домаћи притисак, породица израелских талаца у Гази, као и међународни притисак да се оконча рат у Гази, што би зауставило нападе Хезболаха из Либана.

Одговор Хезболаха на израелско убиство Фуада Шукера *1, које је изведено прецизним нападом у Бејруту 30. јула, био је добро осмишљен и одважан. Хезболах је бирао мете са намером да спречи Нетанјахуа у покушају да изазове регионални рат. Нетанјаху је очекивао да ће Хезболах поступити неопрезно и напасти стратешку израелску инфраструктуру или цивиле, што би му дало оправдање за опсежан напад на Бејрут.

Мете Хезболаха били су војни објекти, а не цивили.

Сједињене Државе су послале бројне бродове и војну опрему у источни Медитеран и послале Амоса Хохштајна *2 специјалног изасланика САД, у Либан неколико пута да прети либанској влади и организацијама отпора.

Нетанјаху зна да не може сам водити регионални рат и потребна му је америчка војска да би постигао војне победе које жели. САД настављају своју слепу подршку израелском рату у Гази, упркос томе што УН и други то називају геноцидом.

Нетанјаху се не може зауставити. Грађани, критичари, Уједињена Нације, хуманитарне групе и америчка администрација били су неуспешни у покушају да убеде Нетанјахуа да се фокусира на прекид ватре и ослобађање талаца. САД су једина сила која може зауставити Нетанјахуа, али га неће зауставити, јер амерички војни комплекс има користи од рата у Гази, одржавајући регион у хаосу.

САД су послале више од 50.000 тона оружја и муниције Израелу од 7. октобра 2023. Преко 500 теретних авиона и преко 107 бродова испоручили су војну опрему како би Нетанјаху наставио рат у Гази, што је увукло Хезболах и друге савезнике отпора који су солидарни са палестинским народом који живи под војном окупацијом у Гази, окупираном Западном обалом и источним Јерусалимом.

Два могућа сценарија могу се одвијати на Блиском истоку. Први је да може планути регионални рат, у којем би осовина отпора била уједињена на једној страни, а Израел и САД на супротној. Други сценарио је да ће се тензије у региону наставити као што је сада, све до после америчких избора у новембру.

По мом мишљењу, САД су покушавале да окончају рат у Гази све до дана када је Бајден одлучио да се повуче из трке за реизбор. Бајден је веровао да би постизање прекида ватре у Гази могло донети додатне гласове на дан избора. Нетанјаху је сарађивао са АИПАЦ-ом *(3) да ојача слику Бајдена као старог и сенилног, што је резултирало његовим повлачењем из трке. Нетанјаху рачуна на победу потпредседнице Камале Харис, након чега ће она наставити са његовим планом.

Нетањахуов план је да анектира Газу, окупиране територије на Западној обали и источни Јерусалим. Ова акција би затворила књигу о решењу за две државе и одржала жељу за слободом као пламен у срцима Палестинаца и свих који одбацују колонијализам.

Решење за две државе и даље је међународно признато као решење за седамдесетогодишњи блискоисточни конфликт и једина нада за слободу палестинског народа.

*Фуада Шукера (1)-Фуад Шукер је био високо позиционирани војни командант у либанској организацији Хезболах. Познат као један од кључних војних лидера унутар организације, служио је као војни саветник Хасану Насралаху, генералном секретару Хезболаха. Шукер је био укључен у разне војне операције Хезболаха и имао је значајну улогу у војном крилу организације

*Амос Хохштајн (2) – амерички дипломата и специјални изасланик за међународна енергетска питања. Познат је по својој улози у решавању спорова у источном Медитерану и честим мисијама у Либан, где је преговарао у име САД.

*АИПАЦ (3) (American Israel Public Affairs Committee) – америчка лобистичка организација која подржава и промовише јаке односе између Сједињених Држава и Израела. Основана је 1951. године и сматра се једном од најутицајнијих група за лобирање у Вашингтону. АИПАЦ се залаже за америчку подршку Израелу кроз војну помоћ, дипломатску подршку и промоцију политичких интереса Израела у Сједињеним Државама.

ЗА ВИШЕ ВЕСТИ СА БЛИСКОГ ИСТОКА МОЖЕТЕ ЧИТАТИ НАШ САРАДНИЧКИ ПОРТАЛ: https://mideastdiscourse.com