Хилова посла

Амерички амбасадор у Србији са лакоћом носи своју балканску хипотеку. Хоће ли неко пописати све његове злочине?

Рећи да се преузимањем функције амбасадора САД у Србији, амбасадор Кристофер Хил вратио на место злочина, није сасвим исправна поставка. Ако ћемо истини за вољу, његова екселенција није ни напуштала Балкан, мењајући тек тачке пребивалишта у мери у којој је то захтевао посао управљања специјалним операцијама свих врста.

СПРЕМНИ ЗА ОЛУЈУ

Амерички амбасадор или, како га појединци са уважавањем називају, колонијални управник – Кристофер Хил, једна је од сивих еминенција чији су прсти дубоко умешани у планирање злочиначке операције „Олуја“. О томе сведочи тајни састанак на којем су САД дале одобрење Хрватима да не чекају преговоре, већ да изведу планирану акцију. Хил је, дабоме, био присутан.

„Операцију “Олуја” осмислио je врх Генералштаба хрватске Војске кога су чинили листом високи официри ЈНА- генерал Јанко Бобетко, адмирал Давор Домазет Лошо, „мозак“ и Генералштаба и операције, затим генерал Стипетић и генерал Звонимир Червенко, начелник Генералштаба, иначе родом из Пријепоља. Средства за електронско извиђање и прислушкивање, и беспилотне летелице, као и политичку подршку добили су од Американаца. Уз то добили су и америчке стручњаке који су у Војном училишту у Хрватској две године пред Олују обучавали нижи командни кадар,“ каже адвокат Душан Братић, наводећи да су приче које се могу чути ових дана у медијима како су Американци осмислили стратегију и ток операције и још и командовали, апсолутно нетачне и нешто што се потпуно беспотребно пласира. Ипак, као што и сам каже, америчка помоћ је била евидентна и да није било ње, Олуја се не би десила, а можда не би било ни рата већ би се све завршило гушењем оружане побуне хрватских сецесиониста од стране ЈНА.

ТАЈНИ САСТАНАК

Али да кренемо од почетка- тајног састанка одржаног неколико дана пре злочиначког подухвата „Олуја“.

Тајни састанак одржан у Вашингтону 31. јула 1995. године, само неколико дана пре операције „Олуја“ доказ је директне умешаности Сједињених Америчких Држава у војну операцију која је довела до потпуног етничког чишћења Срба из Хрватске. Састанку су присуствовали хрватски амбасадор Миомир Жужул и амерички званичници, међу којима су били тадашњи државни секретар Ричард Холбрук и амбасадор Кристофер Хил, садашњи амбасадор у Србији.

Према поверљивом документу који је предат као доказ Хашком трибуналу, Американци су изразили задовољство успехом хрватских снага у операцији „Бљесак“, која је претходила „Олуји“ и која је резултирала етничким чишћењем Срба из Западне Славоније. Током операције „Бљесак“ протерано је преко 18.000 Срба, а убијено и нестало је 283 особе, међу којима жене и деца.

На састанку се између осталог говорило и о напредовању хрватске војске у односу на српске положаје у Грахову и Гламочу, и констатовало да све иде очекиваним током. Американци су изразили задовољство развојем ситуације о чему сведочи и депеша, где стоји:

„Након прве фазе разговора наш је дојам сљедећи:

1. САД су врло задовољне начином на који је изведена Операција Бљесак и њеним резултатима па то и отворено исказују.
2. Показују забринутост за могуће избијање ширих сукоба и првенствено због тога сматрају да требају бити опрезни и суздржати се акција у Хрватској.
3. Исказују задовољство тиме што смо их праводобно и детаљно информирали те су спремни наставити разговоре с нама о даљњим акцијама.
4. Увиђају да подузете акције воде према коначном рјешењу те и сами упозоравају да не насједамо на покушај да се под изговором преговора спријечи у њиховом остварењу.“
   Такође, казују да се председнику Туђману пренесе порука да САД сматрају да та територија припада Хрватској.

ПРЕГОВОРИ УСПЕШНИ-СРБИ ОБЕСПРАВЉЕНИ

Иако је јавна тајна да су САД војно, логистички али и материјално подржавали Хрвате, муслимане, а касније и Шиптаре на Косову и Метохији, оваква сведочанства о томе шта се дешавало иза кулиса откривају однос према Србима који је стекао статус-историјске константе.

Операција „Олуја“, резимирајмо, била је резултат пажљивог планирања и координације, како хрватских војних структура, тако и њихових међународних савезника. Иако је америчка подршка била кључна у логистичком и обавештајном смислу, главни терет операције и командовања носили су хрватски официри, већином бивши припадници ЈНА. Америчка подршка није имала само технички карактер, већ је на неки начин дала легитимитет хрватским акцијама, што је омогућило да се ова трагедија изведе под окриљем међународне заштите. Управо на тачки сусрета хрватских и западних интереса актуелни амбасадор САД у Србији стиче прве дипломатске поене. Занимљиво, сва његова даља дипломатска кретања ишла су у корак са војним сукобима.

Улога Кристофера Хила у региону везана је и за мировне преговоре у Босни и Херцеговини где је био шеф преговарачког тима. У Дејтону 1995. «бриљирао» као заменик Ричарда Холбрука. Касније је ове преговоре оцењивао као веома успешне, истичући да су зараћене стране увек успевале да постигну договор. Међутим, у тим договорима, српска страна је, по правилу, била на губитку.

ГЕОГРАФИЈА СУКОБА

У пракси, његов «успех» се огледао у томе што је Србе представио међународној заједници као главне кривце за злочине почињене током рата, укључујући и оптужбе за геноцид. Резултат је била маргинализација Срба на светској сцени где су приказани као зликовци који заслужују санкције и изолацију. Против српског народа постало је могуће, а и пожељно, спроводити најбруталније мере- укључујући и етничко чишћење.

Следећа дипломатска станица, успоставиће се, не случајно, била је Македонија где Хил преузима функцију амбасадора САД. Одмах по доласку Кристофера Хила у Македонију, где је ретко боравио јер је његово интересовање било усмерено ка Косову и Метохији, на сцену ступа тзв. „Ослободилачка војска Косова“ (УЧК). Од групе неартикулисаних разбојника, Хилова оперативна администрација убрзо је створила озбиљну терористичку организацију. За свега неколико година боравка у региону, Хил је од нарко-картела створио једну од најопаснијих терористичких организација на овим просторима. Оружје и војна обука, оперативне информације и заштита од одговорности за злочине над Србима, укључујући и трговину органима текла је уз подршку САД. И опет, Запад је успео да Србију прикаже као агресора, док су шиптарски терористи представљени као жртве наводних српских хегемонистичких идеја.

ПОДРШКА ЗА ОВК

Хашки документи садрже и депеше где стоји да припадници ОВК размењују поруке са неведеним датумом и разлогом доласка амбасадора Кристофера Хила (тада амбасадора у Македонији) на Косово и Метохију. Између осталог у једном документи стоји:

“Дана 24.7.1998. године у Приштини ће поново боравити Кристофер Хил, амбасадор САД у Скопљу, који ће у разговору са лидерима албанског сепаратистичког покрета (Руговом, Сурољем и Хајризијем) наставити договоре око усаглашавања предлога, ставова и иницијативе за превазилажење политичке кризе, односно консолидовање јединствених албанских политичких субјеката на КиМ. Ова активност је везана за позицију албанске стране, за јединствен наступ албанског фактора у евентуалном наставку преговарачког процеса о решавању косовске кризе.”

АКО НЕГДЕ ГОРЕ ВАТРЕ…

Кристофер Хил, као што видимо, није само неми посматрач дешавања на Балкану, већ активни учесник и творац политике која је креирала трагичне последице по Србе у региону.

За само две године терористичка ОВК је постала легитимна војска косовских Албанаца, а Срби су бомбардовани јер нису пристали да буду мета шиптарских терориста. Шест година касније десио се још један погром над Србима, онај мартовски када нам је међународна заједница предочила да је услов да постанемо легитимне мете испуњен- најпре су нас прогласили злочинцима.

Кристофер Хил данас наставља своју мисију као амбасадор САД у Србији са лакоћом носећи своју балканску хипотеку. Његово присуство у Београду није насумичан избор већ продужетак стратегије која је започета много раније, током ратних деведесетих година. Зато, када видите да негде горе ватре, сетите се се упаљач налази у руци једног човека.

Пише: Весна Веизовић, извор: https://eagleeyeexplore.com