Иронија из Загреба: Косово изгубило подршку, Милановић криви „савезнике”

Председник Хрватске, Зоран Милановић, својом последњом изјавом о тзв. Косову успео је да додатно разгневи јавност и изазове подсмех. Наиме, Милановић је током посете Вјосе Османи, самопроглашене председнице Косова, изјавио како је Косово „препуштено себи“ и да је изгубило подршку савезника, што је прилично иронично с обзиром на то да је управо он био међу првима који су лобирали за њихово признање.

„Косово је започело са великом подршком која се у међувремену изгубила и нестала. Сада су препуштени себи,“ рекао је Милановић, који је очигледно заборавио да је управо он у изјавама за медије не тако давно између осталог рекао како су „анектирали Косово и како је узето од Србије“, па се чини да управо он окреће леђа својим „пријатељима“. Милановић је за Османи рекао да је лидерка „пријатељске државе“, иако њен легитимитет и даље није признат од свих чланица ЕУ и НАТО-а.

Док је Милановић изнова подсетио на ток рата у СФРЈ, што изгледа као покушај да се прикупи некакав политички капитал, реалност је да је Хрватска у своје време имала много већу и снажнију подршку од међународне заједнице него што је то икада био случај са Косовом. Даље је додао: „Зато је Османи данас овде моја гошћа и зато је ово уз наше прославе и наше дане поноса и славе и један омаж и признање нама пријатељској држави.“ Међутим, многи виде ове речи као лицемерје, јер ако умемо у обзир порекло и презиме хрватског председника остаје нејасно да ли слави „Олују“, јер се плаши зверстава којима су грађани државе чији је председник склони, а која су усмерена ка народу којем он тајно припада, а његова опседнутост Косовом, може се такође објаснити том „јавном тајном“ о његовом пореклу, о којој Хрвати ћуте, јер на крају то је тајна коју они о себи колективно чувају.

Иронично, Милановићеве речи о недостатку подршке делују као сопствено признање неуспеха његове политике. Наравно, у свему овоме, Вјоса Османи је ту да добије мало политичког публицитета. Ако је Косово започело са великом подршком која се сада изгубила, онда би Милановић требало да се запита одакле је та подршка првобитно долазила и зашто је његов утисак да исту губи.

На крају, остаје нејасно да ли ће ове изјаве имати било какав утицај на статус Косова или ће само додатно закомпликовати већ ионако нестабилну ситуацију. Милановићеве речи изгледају као још један покушај да се одржи привид подршке, док стварност показује другачију слику.