Izrael želi da natera Ameriku da zarati s Iranom u njegovo ime“ – intervju s Tarikom Cirilom Amarom

Ако израелски премијер Бењамин Нетањаху жели рат са Ираном о трошку америчких пореских обвезника и бирача, боље да нападне брзо. Дана 20. јануара председник Доналд Трамп преузима дужност, а изабран је на платформи против рата.

Не знамо шта ће Трамп урадити када преузме функцију, нити знамо да ли ће Нетањаху остати на власти. Његови екстремни министри, Бецалел Смотрич и Итамар Бен Гвир, везали су Нетањахуа за политику геноцида у Гази и заговарају анексију окупиране Западне обале.

Газа, Западна обала и Либан су попришта бруталне израелске војне агресије, а амерички порески обвезници плаћају сваки испаљени метак и сваку бачeну бомбу.

Док одлазећа Бајденова администрација није успела да заустави Нетанијахуа нити да обезбеди прекид ватре, Трампова администрација би ситуацију могла видети другачије и повући кочницу, уместо да даје зелено светло.

Стивен Сахиоуни из MidEastDiscourse-а интервјуисао је Тарика Цирила Амара, историчара и геополитичког аналитичара који пише на X под налогом @tarikcyrilamar.

1. Стивен Сахиоуни (СС): Израел је убијао политичке и војне лидере Хезболаха, али војне операције Хезболаха против Израела расту. Како то анализирате?

Тарик Цирил Амар (ТЦА): Јасно је да Хезболахова организација има довољно дубоку структуру и популарност да издржи стратегију „одсецања главе“. Може да настави ефикасне операције током и после таквих удара и да генерише нове лидере на више нивоа. Израелско ослањање на такве методе показује да имају илузије о својим противницима, делимично због колонијално-расистичког менталитета – старог уверења да су „домороци“ неспособни за сложену организацију и да их је довољно поразити убијањем „вођа“. Ово не показује само снагу Хезболаха већ и слабости које производи ционистичко-колонијална идеологија, која ће пратити Израел до његовог пада.

2. СС: Израел је најавио напад на Иран, али Иран је саопштио да напад није био успешан. Да ли је напад био успех за Израел?

ТЦА: Не, напротив. Последњи израелски напад показао је ограничења израелске војне моћи и домета. Такође, мислим да је јасно да Израел већ сада одвраћа ирански ракетни потенцијал, иако Иран (колико знамо) још нема нуклеарно оружје. Не можемо унапред знати какав облик би могао имати евентуални наредни израелски напад, посебно с доласком Трампове администрације. Иако је последњи напад био неуспех, прерано је за доношење даљих закључака.

3. СС: Иран прети нападом на Израел као одговор на израелски напад. Да ли ће тај напад уследити, и ако да, да ли ће довести до рата?

ТЦА: Само нагађам, али мислим да ће Иран узвратити, али не масивним ракетним нападом, јер би то Израелу олакшало да придобије САД за још један масиван напад на Иран или, у најгорем случају, да САД директно зарате с Ираном. Иран вероватно сада даје приоритет смањењу америчке агресије, колико је то могуће, и пажљиво ће одмерити свој одговор како би избегао ескалацију.

4. СС: Председнички избори у САД су завршени. Како ће, по вашем мишљењу, победа Трампа утицати на ситуацију на Блиском истоку?

ТЦА: Укратко: лоше. Али то је оно што све америчке администрације раде. Демократе су заслужиле казну због учествовања у геноциду с Израелом. Нажалост, то не значи да Трамп неће радити исто. Видећемо прелаз са „Геноцидног Џоа“ на „Геноцидног Доналда“. Трамп је већ сигнализирао да неће бити бољи од Бајдена ни по питању сузбијања антивладиних протеста у САД.

Основни проблем остаје огроман про-израелски пристрасан став америчког естаблишмента. Не знамо колико ће Трамп ићи у испуњавању израелске агенде, али је питање да ли ће успети да издејствује директне америчке ратове у региону. Фокус на Кину може ограничити њихове најекстремније опције у вези с Ираном и Сиријом.

На Блиском истоку много тога зависи и од других играча, попут Ирана, Јемена, Ирака, Сирије, па чак и Египта и Саудијске Арабије, који нису потпуно под контролом САД и Израела. Такође, растући утицај Русије и Кине додаје нову динамику. Моје очекивање од нове администрације није ништа добро, али САД и даље неће моћи контролисати баш све. На крају, питање остаје: када и ако Иран стекне нуклеарно оружје и способност за његово далеко досезање, ситуација ће се значајно променити.