Курти оптужује Београд за експлозију: Прекиди у снабдевању струјом и водом као нови притисак на Србе?
Премијер привремених институција у Приштини, Аљбин Курти, оштро је реаговао на експлозију у селу Вараге, општина Зубин Поток, оценивши је као терористички напад са циљем саботаже критичне инфраструктуре. У инциденту је оштећен канал Ибар–Лепенац, који снабдева водом и служи за хлађење термоелектрана, што је, према Куртијевим речима, изазвало прекиде у снабдевању електричном енергијом у појединим деловима Косова.
Иако је снабдевање струјом у Грачаници и околним местима обновљено, Курти упозорава да би делови Косова и Метохије могли да остану без струје уколико се штета на каналу не отклони у кратком року. Ова изјава подгрева страхове да би електрична енергија могла бити поново ускраћена управо у већински српским срединама.
Оптужбе на рачун Београда
Курти је за инцидент директно оптужио Београд, наводећи да иза експлозије стоје „професионалци који су намерно оштетили инфраструктуру“. Ова тврдња, пренесена од стране приштинских медија попут Кохе, део је Куртијевог континуираног дискурса усмереног на етикетирање Србије као кривца за сваки инцидент на северу Косова. Међутим, многи Срби у покрајини овај потез виде као покушај прикривања пропуста и оправдање за нове мере које угрожавају њихову свакодневницу.
Политизација инфраструктурних проблема
Иако је експлозија нанела значајну штету каналу, што је довело до прекида у снабдевању водом и привременог прекида електричне енергије, питање остаје да ли је Куртијева реакција више политичке природе. Срби у Грачаници и другим енклавама оправдано се питају да ли ће се ова ситуација искористити као изговор за даље притиске, попут контролисаних прекида снабдевања струјом у српским срединама.
Прекиди као средство притиска на Србе
Претходна искуства показују да се инфраструктурни проблеми на Косову и Метохији често користе као средство за вршење притиска на српску заједницу. Прекиди у снабдевању водом и струјом неретко погађају енклаве, док се у албанским срединама ови проблеми решавају много брже. Српско становништво већ годинама указује на овакву дискриминацију, која је у функцији додатног застрашивања и стварања неподношљивих услова за живот.
Симболика и последице експлозије
Канал Ибар–Лепенац има стратешки значај, јер снабдева водом термоелектране Обилић А и Б, али и бројна домаћинства, укључујући српске средине на северу и око Грачанице. Његово оштећење директно угрожава свакодневницу и безбедност људи који зависе од његовог функционисања.
Док Куртијева власт инцидент оцењује као напад на косовску инфраструктуру, Срби у покрајини страхују да ће ова ситуација послужити као још један изговор за дискриминацију, попут прекида снабдевања струјом или воде. Уз већ постојеће проблеме у водоснабдевању и честе прекиде у енклавама, експлозија додатно подрива осећај сигурности код српског становништва.
Док Приштина експлозију оцењује као терористички акт и користи је за оптужбе против Београда, српска заједница страхује да би овај инцидент могао бити инструментализован за даље угрожавање њихових основних права. Питање остаје – да ли су прекиди у снабдевању водом и струјом заиста технички проблеми или део шире стратегије за слабљење српске заједнице на Косову и Метохији? Српски представници позивају на независну истрагу, док свакодневница у енклавама остаје у сенци нових претњи и неизвесности.