Маск дели Саксове ставове о Србији и Украјини: Да ли је НАТО у праву?

Амерички милијардер и власник више технолошких компанија Илон Маск објавио је на својим друштвеним мрежама видео-исечак са предавања Џефрија Сакса, економисте и професора Универзитета Колумбија, у којем је Сакс говорио о историјској и политичкој позадини НАТО интервенције у Србији 1999. године. У предавању, које је професор Сакс одржао недавно, он је изнео тврдње да је бомбардовање Србије од стране НАТО-а имало за циљ „распарчавање“ земље, а такође је критички коментарисао улогу САД и НАТО-а у ескалацији сукоба у Украјини.

Уз овај снимак, Маск је додао једноставан коментар: „Интересантно,“ што је убрзо изазвало широку дебату међу његовим следбеницима и светском јавности, скренувши пажњу на ставове професора Сакса.

Историја односа НАТО-а и Русије: Од обећања до „преваре“

Сакс је у свом предавању истакао како су догађаји који су довели до конфликта на Балкану и касније у Украјини почели много раније, већ током деведесетих година. Подсетио је да је тадашњи амерички државни секретар Џејмс Бекер обећао Совјетском Савезу, тачније Михаилу Горбачову, да се НАТО „неће померити ни један инч ка истоку“ уколико Совјетски Савез прихвати поновно уједињење Немачке. Сакс тврди да је након тога САД ипак донела стратешку одлуку о ширењу НАТО-а, чиме је, по његовим речима, „преварила“ Москву.

Нарочито истиче моменат када је председник Бил Клинтон 1994. године потписао план о ширењу НАТО-а, који је омогућио пријем земаља Источне Европе у овај савез. Већ 1999. године НАТО је примио Пољску, Мађарску и Чешку у своје редове, а исте године покренуто је бомбардовање Југославије, које је трајало 78 дана и, према речима Сакса, имало за циљ разбијање земље и ширење утицаја НАТО-а на Балкан.

„Путин је покушао да сарађује, али су изазови остали“

Професор Сакс је у свом говору понудио и увид у ставове руског председника Владимира Путина, за ког је рекао да је почетком своје политичке каријере покушавао да буде „проамерички и проверопски“. Оваква политика руског лидера, по његовим речима, можда је могла бити повод за разматрање чак и потенцијалног учлањења Русије у НАТО. Међутим, наглашава да су упркос томе конфликти и идеолошки сукоби остали отворени и да се однос Русије и Запада временом само додатно заоштравао.

Сукоб у Украјини и улога медија

Када је реч о актуелном рату у Украјини, Сакс је оштро критиковао западне медије и политичке наративе који Владимира Путина описују као „лудака“ или „новог Хитлера“. Овакво представљање руског председника, према речима Сакса, део је пропагандног рата који воде амерички медији како би подстакли антагонизам према Русији. Он наводи да овај медијски наратив служи унутрашњој политици САД и описује ситуацију као „игру“ у којој се информације и реторика користе за манипулисање јавним мњењем.

Маскова подршка отворила нова питања

Видео који је Маск поделио на својој платформи и кратки коментар „Интересантно“ били су довољни да ова тема добије велику пажњу. Платформа је преплављена коментарима који подржавају или оспоравају Саксове тврдње, а поједини аналитичари истичу да је Маск овим потезом отворио нови канал дебате о улози САД у међународним конфликтима и политици проширења НАТО-а.

Познат као особа која често користи своју друштвену платформу за изношење ставова о актуелним друштвеним и политичким питањима, Маск је овом објавом поново показао спремност да подстакне дијалог о контроверзним темама, иако су неки његови пратиоци то видели као контроверзан потез.

Џефри Сакс – економиста са контроверзним ставовима

Џефри Сакс, познат као економиста и бивши специјални саветник генералног секретара УН, често је у својим јавним наступима критиковао спољну политику САД. Његови ставови изазвали су подељена мишљења – док га једни сматрају искреним критичарем западног империјализма, други га оптужују за „антизападне“ ставове. Током свог ангажмана од 2001. до 2018. године, Сакс је радио на темама глобалног развоја, али је остао познат и по томе што је неретко износио ставове који су критиковали америчке спољнополитичке стратегије.

Објава Илона Маска изазвала је бројне реакције, не само у Америци, већ и на међународној сцени. Дебате о проширењу НАТО-а и спољнополитичкој стратегији САД поново су оживеле, а видео исечак са Саксовог предавања отворио је питања о интервенцијама великих сила у мање земље.