Ноам Чомски: Болна тишина великана који је стао уз истину

Ноам Чомски, један од највећих интелектуалаца и критичара савременог доба, у 95. години живота остаје без способности говора и писања.

Човек чије су речи обликовале генерације, раскринкавaле глобалне системе моћи и подстицале критичко мишљење сада се повлачи у тишину. Иако се глас којим је објашњавао свет више неће чути, његова мисао наставља да живи у књигама, интервјуима и идејама које ће надживети време.

Чомски, познат као оснивач модерне лингвистике и један од најутицајнијих интелектуалаца 20. и 21. века, био је много више од научника. Његова критика неолиберализма, медијских манипулација и хегемонистичке политике учинила га је симболом борбе против неправде. „Сиромашна држава не постоји. Постоји само неуспешан систем у управљању ресурсима,“ био је један од његових кључних аргумената, којим је разобличавао лажну слику моћника који своје грешке пребацују на леђа најугроженијих.

Чомски је говорио језиком који је могао разумети сваки обичан човек, али је његова мисао често била изазов за оне који уживају у позицијама моћи. „Ако желиш освојити народ, створи имагинарног непријатеља који изгледа опасније од тебе, а онда се представи као спасилац,“ упозоравао је, откривајући стратегије манипулације које системи користе како би одржали своју доминацију.

Његова мисија није била само да критикује, већ и да подучава. „Нико ти неће ставити истину у главу, то је нешто што мораш сам открити,“ говорио је, позивајући људе да мисле својом главом, постављају питања и преиспитују све што им се сервира. У временима у којима је обиље информација често средство дезинформације, његова порука је звучала као јасна опомена.

Током деведесетих година, када је Балкан био у центру светске пажње, Чомски је био један од ретких светских интелектуалаца који су стали у одбрану српског народа. Осудио је НАТО бомбардовање Србије као „неоправдани чин империјализма“ и указао да је хуманитарна интервенција била параван за војну и геополитичку доминацију. „Срби су представљени као зликовци јер је то било најлакше за медијски наратив који је требало оправдати,“ наглашавао је у својим интервјуима и текстовима. Чомски није бранио појединачне политике, већ је указивао на неправду нанету једном народу у сложеном историјском контексту.

Његова порука о значају критичког мишљења остала је универзална: „Свет је збуњујуће место. Ако нисте спремни да се збуњујете, постајете реплика туђег ума.“ Указивао је да је способност да се постављају питања и преиспитује све, укључујући и властите ставове, кључна за опстанак слободног друштва.

Ноам Чомски није био само мислилац, већ и борaц за истину. Његова анализа медијске манипулације остала је једна од најрелевантнијих у савременој ери. „Ако контролишеш медије, контролишеш мишљење,“ говорио је, раскринкавајући механизме како медијске куће и корпорације обликују јавну свест у складу са интересима капитала.

Иако остаје без гласа који је био његово најмоћније оружје, његове идеје настављају да живе. Чомски је својим делом показао да је истина нешто што се мора бранити, без обзира на цену. Његов однос према Србији и његова одбрана универзалних људских права показују да је његова мисија била дубоко хумана и далекосежна.

Данас, када се повлачи у тишину, остаје задатак да његове речи не остану само цитати у књигама. На нама је да наставимо његову борбу – за правду, за истину и за слободу мишљења. Чомски је својим животом показао да се промене не дешавају саме, већ захтевају храброст, посвећеност и одговорност. Његова тишина биће најгласнији позив на акцију за све који су га чули.