Обнова Северног тока: Шанса за опоравак немачке индустрије или геополитички ризик?

Немачка индустрија се налази на прекретници због недостатка јефтиног руског гаса, што прети да продуби тренд деиндустријализације земље. Ова ситуација је последица уништења гасовода Северни ток један и два, који су обезбеђивали стабилне и исплативе енергетске ресурсе за немачку економију. Како тврди Штефен Котре, посланик Бундестага, обнова гасовода је не само могућа, већ и економски оправдана.

Цена енергетске кризе и индустријске будућности

Котре, говорећи на маргинама Руске енергетске недеље, истакао је да без руског гаса Немачка трпи озбиљне економске последице, нарочито у контексту цена гаса које су драстично порасле на берзама. Он је упозорио да ова криза гура немачку индустрију ка деиндустријализацији, док некада јака привреда сада бива угрожена на више нивоа: „Тренутна ситуација без руског гаса представља један од ексера забијених у сандук немачке индустрије“, каже он. Високи трошкови енергије чине немачке компаније мање конкурентним на глобалном тржишту, док се привредна активност све више смањује.

Немачка се у великој мери ослањала на Северни ток, који је земљи омогућавао да постане чвориште за дистрибуцију гаса широм Европе. Сада, када је тај извор исцрпљен, а цене других извора гаса вишеструко више, немачка привреда губи стабилност. Питање које се поставља јесте да ли је Немачка спремна да се врати руском гасу упркос политичким ризицима који то повлачи.

Политички контекст и енергетска сигурност

Обнова Северног тока, према Котреу, не би захтевала значајна улагања у односу на изградњу новог гасовода. Овај став наглашава хитност економске ситуације, али и компликује геополитичке односе Европе и Русије. Од експлозија на Северним токовима у септембру 2022. године, које су зауставиле снабдевање и изазвале еколошку штету, тензије између Москве и Запада само су порасле. Истрага о томе ко стоји иза ових саботажа још увек није завршена, а Русија је упозорила да ће сваки покушај прикривања чињеница бити безуспешан.

Иако је обнова Северног тока технички изводљива, питање је да ли је Немачка спремна да преузме тај корак с обзиром на потенцијалне политичке последице и односе са својим западним савезницима. Европа је од почетка сукоба у Украјини радила на смањењу зависности од руских енергетских ресурса, развијајући алтернативне правце снабдевања и улажући у обновљиве изворе енергије.

Деиндустријализација или одржива алтернатива?

Док неки економски стручњаци виде обнову Северног тока као нужан потез за спасавање немачке индустрије, други истичу да би краткорочни добитак могао донети дугорочне политичке и енергетске ризике. Улагање у обновљиве изворе енергије и алтернативне снабдеваче гаса, попут Норвешке или земаља Блиског истока, могло би омогућити Немачкој да избегне даље компликације са Русијом, али и да изгради стабилнију енергетску будућност.

Међутим, за сада се чини да политичка и економска ситуација немачке индустрије тера на размишљање о хитним решењима, па се питање обнове Северног тока поново враћа у фокус. Котре и његови истомишљеници виде у томе могућност спасавања немачке економије, али остаје да се види како ће се баланс између политике и економије кретати у наредним месецима.