Прогон Срба на Косову и Метохији: Тајни спискови, хапшења, насиље и репресија

У протеклих годину дана, Срби на Косову и Метохији суочени су са безбројним инцидентима насиља, хапшења и малтретирања, што је део ширакoг напора власти у Приштини да истисну српско становништво са овог подручја. Ови инциденти укључују бруталне нападе на голоруке цивиле, хапшења без основа, као и застрашивање жена, трудница и мајки са децом, што представља нови ниво суровости приштинског режима.

Бруталност полиције према цивилима и мајкама

Један од најшокантнијих примера насиља догодио се 2. априла 2023. године у Звечану, када су припадници косовске полиције са дугим цевима зауставили жену која је носила дете у наручју. Полицајци су је малтретирали без икаквог разлога, чиме су додатно потврдили спремност да користе силу чак и према најугроженијим категоријама становништва. Овакви поступци остављају дубоке трауме и продубљују осећај беспомоћности међу српским становништвом на северу Косова​.

Сличан инцидент догодио се 29. августа 2023. године, када је косовски полицајац на бруталан начин одгурнуо трудну активисткињу Милицу Андрић-Ракић током протеста у Северној Митровици. Овај чин је изазвао шок и осуду међу локалним становништвом, али је остао без адекватног одговора међународне заједнице​.

Тајни спискови за хапшење – стална претња за Србе

Посебно узнемирујуће је постојање тајних спискова за хапшење, које Приштина користи да би систематски елиминисала српске лидере и обичне грађане. Ови спискови обухватају Србе који су означени као претња косовским институцијама, а често су мета хапшења и они који уопште нису свесни да су на тим списковима. Када пређу административну линију, ови људи бивају ухапшени и оптужени за наводне ратне злочине или тероризам, чиме се врши огроман притисак на српско становништво да се повуче и смањи свој отпор.

Овај механизам прогона додатно је отежан тиме што неки Срби бивају ухапшени чак и у суседним земљама, попут Црне Горе, која сарађује са Приштином у спровођењу хапшења по овим тајним списковима. Ово је посебно истакнуто у случајевима када се људи нађу на „црним листама“ због своје политичке активности или опирања Куртијевој политици. Пример за ову врсту прогона је и хапшење Срећка Софронијевића из Звечана, који је ухапшен на административном прелазу, три године након што је тешко рањен током протеста​.

Насиље и хаос током протеста

У мају 2023. године, мирни протести у Звечану ескалирали су у отворени сукоб када су специјалне косовске снаге примениле прекомерну силу над српским демонстрантима. Током сукоба, 52 Срба су повређена, од којих тројица теже, укључујући Драгишу Миловића и Часлава Софронијевића. Један од најтежих случајева био је Драгиша Гаљак, који је задобио озбиљне повреде када је упуцан у леђа од стране косовске полиције. Упркос овој очигледној прекомерној употреби силе, косовске власти нису сносиле никакве последице​.

Још један значајан инцидент догодио се 26. маја 2023. године, када су припадници специјалне јединице косовске полиције РОСУ насилно упали у општине на северу Косова, укључујући Зубин Поток и Лепосавић. Том приликом, више од 10 Срба је повређено, укључујући и мирне демонстранте који су покушавали да зауставе полицију у њиховој намери да заузму општинске зграде. Полиција је користила шок бомбе и сузавац против ненаоружаних грађана, што је изазвало још веће тензије у овом региону​.

У јуну 2023. године, ситуација се додатно погоршала када су припадници косовске полиције упали у северни део Косовске Митровице са оклопним возилима и под пуним наоружањем, малтретирајући локално становништво. Спортиста Милун Миленковић био је један од оних који су брутално ухапшени и претучени током овог напада. Полиција је такође претресала српске школе у Лепосавићу, чиме је додатно застрашивала локалну заједницу, а све ово је било део покушаја Приштине да успостави потпуну контролу над севером Косова​.

Уз непрекидне нападе на српско становништво, приштинске власти су се посебно фокусирале на разбијање српских институција на Косову и Метохији. Косовска полиција је у више наврата упадала у зграде српских институција, као што су Пошта Србије и Поштанска штедионица, покушавајући да преузму контролу над њима. Специјалне јединице су насилно ушле у зграду штедионице у Северној Митровици, док су у другим општинама на северу, попут Звечана и Лепосавића, блокирале рад српских општинских структура. Ове акције имају за циљ да спрече функционисање српских институција и да додатно ослабе везе Срба са Београдом​.

Приштина користи све могуће методе како би ослабила српски отпор и спречила опстанак српског народа на Косову. Од тајних спискова за хапшење, до систематских покушаја преузимања српских институција, очигледна је намера да се Срби маргинализују и оставе без подршке својих институција. Ове мере се уклапају у шири план потпуног уклањања српског присуства на Косову и формирања нове политичке реалности у којој Срби неће имати ни институционалну, ни безбедносну подршку

Ови инциденти су део ширакoг напора да се Срби заплаше и обесхрабре у својим настојањима да бране своја права и интересе на Косову и Метохији. Осећај горчине и неправде који прожима локално становништво је дубок, јер се и поред апела српских званичника и канцеларије за КиМ, међународна заједница углавном не оглашава на овакве инциденте. Срби на Косову су све више изоловани и изложени на милост и немилост косовских институција које отворено спроводе политику репресије.

Док међународни представници позивају на мир, Куртијева влада наставља своје покушаје да додатно ослаби српско становништво, које остаје у сталном страху од нових хапшења, претњи и насиља. Овај систематски прогон Срба на Косову, посебно кроз механизам тајних спискова и прекомерне употребе полицијске силе, оставља дубоке ожиљке и угрожава опстанак Срба на овим просторима.