Разједињена и трула опозиција: Борба за власт или интереси појединаца?

Последњи иступи новосадског одборника Мише Бачулова разоткривају дубоке пукотине унутар опозиционог блока у Србији. У својој изјави за медије, Бачулов је изнео тешке оптужбе на рачун опозиције, тврдећи да уместо да се уједини у борби против власти, опозиција служи као инструмент за њено одржавање. Ове тврдње, ма колико звучале сулудо, какве у бити и јесу, ипак откривају оно што је већ дуго јасно опозиција је разједињена, оптерећена унутрашњим сукобима и личним интересима појединаца.

Сценарио деструкције: Информације цуре, циљеви нестају

Бачулов, који је раније био носилац опозиционе листе у Новом Саду, објаснио је да је током свог политичког ангажмана приметио да информације из опозиције „цуре и то јако“. Овај феномен приписује дубокој неискрености и недоследности међу опозиционим лидерима, који, како наводи, више времена проводе у међусобним обрачунима него у конструктивној борби за промене.

„Схватио сам како која информација куда иде,“ рекао је Бачулов, додајући да су многе његове иницијативе унапред осујећене јер су „предухитрене“ од стране опозиционих сабораца који раде у корист власти. Иако није именовао конкретне особе, Бачулов тврди да је неопходна „тотална реконструкција опозиције“ како би се стекли предуслови за било какве промене.

Политичке игре и унутрашње трулежи

Критике Бачулова указују на систематске проблеме унутар опозиције, где свако „вуче на своју страну“. Он истиче да су лидери опозиционих странака често усмерени на личне интересе, што резултира непрестаним несугласицама и одсуством јединственог деловања. Ове оптужбе, иако звуче као унутрашњи обрачун, имају дубље импликације – опозиција у Србији делује више као скуп појединачних интереса него као снажан политички блок спреман да се супротстави власти.

„Комплетна структура опозиције је конципирана тако да имају вође и следбенике, ту нема демократије,“ истакао је Бачулов. Оваква структура, према његовим речима, спречава сваку озбиљну иницијативу и води ка поновљеним неуспесима.

Протести: Од фарсе до малих помака

Бачулов је указао и на својеврсну фарсу која прати опозиционе акције. Он је као пример навео протесте у Новом Саду, где је, по његовом мишљењу, свака нова идеја била унапред одбијена, а свака акција усмерена на дискредитацију њених учесника.

„Под акцијом се не подразумева насиље, него низ догађаја који ће их пореметити и изместити из свакодневнице,“ објаснио је он, додајући да је ова акција изазвала панику код власти, али и у опозиционим редовима.

Издаја опозиције: Ради ли за власт?

Једна од најтежих оптужби које је Бачулов изнео јесте та да део опозиције директно сарађује са влашћу. Ова тврдња, колико год деловала као теорија завере, јасно указује на ниво неповерења и међусобних обрачуна унутар опозиције.

„Одређени људи из опозиције воде тамо где не треба да се иде,“ рекао је он, алудирајући на то да поједини лидери намерно саботирају акције које би могле да доведу до озбиљнијих промена.

Неуспех као доказ опозиционе немоћи

Резултати опозиције на претходним изборима у Новом Саду, где је листа коју је предводио Бачулов доживела дебакл, само су још један доказ дубоке кризе унутар опозиционог блока. Док се власт успешно позиционира као стабилан и јединствен субјект, опозиција остаје разједињена, оптерећена унутрашњим сукобима и неспособна да артикулише јасну алтернативу.

Уколико опозиција не успе да превазиђе своје унутрашње сукобе и демагогију, остаће само симбол политичке немоћи, чиме ће додатно ојачати позицију власти која, и поред изазова, ужива релативну стабилност и подршку.