„Русија тражи безбедносне гаранције да НАТО неће угрозити њену западну границу“ – интервју са Арноом Девелеом
скрин
„С наше стране, морамо учинити све да се овај рат заврши следеће године, и то дипломатским средствима“, изјавио је Володимир Зеленски у радио интервјуу емитованом у суботу, преноси Гардијан.
Зеленски је признао да је ситуација на бојном пољу у источној Украјини тешка, јер Русија постиже стратешке помаке. Додао је да ће рат „завршити брже“ него што би иначе, након инаугурације новоизабраног председника Доналда Трампа 20. јануара 2025.
Зеленски разговарао телефоном са Трампом и изјавио да „није чуо ништа што је у супротности са нашим ставовима“. Трамп је у Флориди након позива рекао: „Радићемо веома напорно на Русији и Украјини. Ово мора да престане.“
Зеленски је изразио незадовољство због телефонског разговора немачког канцелара Олафа Шолца са Путином, окарактеришући га као играње на руку руском председнику. Шолцов позив Путину илуструје нарастајуће пукотине у јединству Европске уније, с обзиром на то да неке европске земље не подржавају агресивну политику Бајдена и НАТО-а према Русији.
Стивен Сахиуни из MidEastDiscourse-а разговарао је са Арноом Девелем, адвокатом специјализованим за међународно кривично право, аутором књиге Страни заплетаји: Бајден, Украјина и распад америчког политичког консензуса (2024, Clarity Press).
1. Стивен Сахиуни (СС): Амерички народ је недавно изабрао Доналда Трампа за председника, али он ступа на дужност тек 20. јануара. Трамп је рекао да ће окончати сукоб у Украјини чак и пре него што преузме функцију. По вашем мишљењу, који би могао бити његов план?
Арно Девеле (АД): Трамп је изразио жељу да се оконча сукоб у Украјини (окончање насиља). Ипак, постоји велика разлика између слогана из кампање и примене решења које би задовољило све стране у сукобу. Позиција Русије је јасна: Специјална војна операција ће се наставити док се Украјина не денацификује и демилитаризује. То значи да главни руски захтеви подразумевају безбедносне гаранције како НАТО не би угрожавао западне границе Русије. Такође, ослобођени региони на истоку Украјине, који су сада део Русије, морају бити заштићени од агресије спонзорисане са Запада. Румори из Вашингтона указују на могућност замрзавања конфликта уз успостављање демилитаризоване зоне између руских и европских снага. Међутим, такве опције за Русију нису прихватљиве јер само одлажу наставак сукоба.
2. СС: Према медијским извештајима, руска војска бележи значајан напредак на бојишту. Каква је ваша процена тренутне војне ситуације у Украјини?
АД: На терену, руска војска напредује дуж целе линије фронта, свакодневно освајајући територије и методично уништавајући способност Украјине за значајније операције. Украјинске снаге све чешће напуштају насеља без отпора, повлачећи се на одбрамбене позиције пред руским наступом. Русија тренутно тежи освајању логистичког чворишта у Покровску, што би омогућило ослобађање градова као што су Краматорск и Купјанск без испаљеног метка. У блиској будућности могли бисмо видети потпуни колапс украјинског фронта, праћен генералном офанзивом за уклањање режима у Кијеву.
3. СС: Након Трампове победе на изборима, европске земље мењају ставове о подршци Украјини. По вашем мишљењу, које земље ће подржати окончање рата?
АД: Европска позиција није јединствена. Француска и Британија желе да наставе са наоружавањем Украјине, док настоје да обезбеде Бајденово одобрење за слање ракета дугог домета Зеленском. Немачка, на челу са Олафом Шолцом, засад избегава испоруку балистичких система Таурус Кијеву, што је за Москву црвена линија. Ипак, пред изборе у Немачкој у марту, опозициони политичари разматрају ескалацију. Мађарска и Словачка, са друге стране, залажу се за преговоре и окончање рата ради обнове трговине са Москвом, али су у мањини.
4. СС: Председник Путин има добре односе са Ираном и одржавао је добре односе са Трампом. Да ли Путин може бити посредник између Трампа и Ирана?
АД: Владимир Путин је увек склон дипломатији како би избегао сукобе. Његова способност да посредује између Вашингтона и Техерана неће бити лак задатак. Јастребови у Вашингтону желе да Иран напусти своје одбрамбене способности и подршку Палестинцима, што је неприхватљиво. Мир на Блиском истоку захтева решавање израелско-палестинског конфликта у оквиру међународне конференције која би укључила све регионалне актере, УН, ЕУ, Русију и САД.
5. СС: Бајденова администрација увела је жестоке санкције Русији. Да ли ће их Трамп наставити?
АД: Важно је подсетити да је управо под Трамповом администрацијом уведено највише санкција Русији. Бајден је само наставио ту политику након Мајданског пуча 2014. У контексту изградње мира, могуће је да ће неке од преко 20.000 санкција бити укинуте. Трампови стратези ће вероватно покушати да раздвоје Русију и Кину, што је била политика Вашингтона последњих 30 година.
