Срби су женама дали право гласа пре него што је Запад и сањао о равноправности!
Јаша Томић, новинар и политичар (Викпедија, јавно власништво)
У светлу савремених дискусија о људским правима и еманципацији, често се заборавља да је Србија била међу пионирима у промовисању једнакости и слобода. Историјски догађаји, као што су присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији 1918. године, сведоче о напредним ставовима српског друштва тог времена.
Присаједињење и право гласа за жене
Дана 25. новембра 1918. године, у Новом Саду је одржана Велика народна скупштина на којој је донета одлука о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Оно што ову скупштину чини посебно значајном јесте чињеница да су жене по први пут добиле право гласа и могућност да буду биране. Међу 757 делегата, нашло се и седам жена, што је представљало револуционарни корак у еманципацији жена на овим просторима.
Сретењски устав и одбацивање ропства
Још раније, Србија је показала своју посвећеност људским правима. Сретењски устав из 1835. године, један од најнапреднијих устава тог времена, категорички је одбацио ропство, што је био изузетан корак у правцу слобода и једнакости. У време када су многе европске земље још увек толерисале или практиковале ропство, Србија је јасно ставила до знања свој став о људским правима.
Лицемерје западних земаља
Данас, када неке западне земље покушавају да подучавају Србију о људским правима, потребно је подсетити на историјске чињенице. Многе од тих земаља су вековима касниле у увођењу основних људских права, као што су укидање ропства или давање права гласа женама. Србија је, с друге стране, још у 19. веку показала своју посвећеност слободама и једнакости.
Жене посланице на Великој народној скупштини 1918. године
Међу седам жена које су учествовале на Великој народној скупштини 1918. године биле су:
- Милица Томић: Активисткиња и супруга Јаше Томића, истакнутог политичара и новинара.
- Мара Малагурски Ђорђевић: Учитељица и друштвена радница из Сомбора.
- Катица Рајчић: Активисткиња из Суботице, позната по свом раду у културним и хуманитарним организацијама.
- Олга Станковић: Учитељица и друштвена радница из Новог Сада.
- Анастазија Манојловић: Активисткиња из Панчева, позната по свом раду у женским организацијама.
- Манда Сударевић: Активисткиња из Сомбора, позната по свом раду у културним и хуманитарним организацијама.
- Марија Јовановић: Активисткиња из Новог Сада, позната по свом раду у женским организацијама.
Ове жене су својим учешћем на скупштини утрле пут еманципацији жена у Србији и показале да је српско друштво спремно за промене и напредак.
Историја Србије је богата примерима раног прихватања и промовисања људских права. Од Сретењског устава који је одбацио ропство, до Велике народне скупштине која је дала право гласа женама, Србија је показала да је испред свог времена у многим аспектима. Уместо да прихватамо лекције о људским правима од земаља које су касниле у њиховом увођењу, требало би да будемо поносни на своју историју и наставимо да градимо друштво засновано на слободи, једнакости и правди.
