Тајне родбинских веза Обаме и Буша: Случајност или део скривене агенде?
СЛИКА СРПСКИ УГАО
У политичкој сцени Сједињених Америчких Држава многи заплети и везе остају скривени од јавности. Док су предизборне кампање често обележене оштрим супарништвом и уочљивим поделама између демократа и републиканаца, испод површине се крију изненађујуће и, за неке, можда узнемирујуће породичне везе. Једна таква прича укључује два бивша председника – Барака Обаму и Џорџа Буша Млађег.
Наиме, уочи председничких избора 2008. године, истраживачи из Историјског генеалошког друштва Нове Енглеске открили су да су Обама и Буш Млађи заправо даљи рођаци – родбински повезани преко заједничког претка Семјуела Хинклија, који је преминуо давне 1662. године. Ова генеалошка веза није само занимљива куриозитетна прича, већ може поставити и већа питања: да ли је случајно што су управо они били лидери једне од најмоћнијих нација на свету? Или је реч о нечем дубљем и скривенијем?
Мистерија родбинских веза ту не стаје. Поред Буша, Обама је повезан са читавим низом бивших председника САД – од Џералда Форда и Линдона Џонсона до Харија Трумана и Џејмса Медисона. Још интригантније, његово породично стабло прелази Атлантик, везујући га за бившег британског премијера Винстона Черчила. Да ли су све ове везе заиста случајност, или је то део неке дубље, мање видљиве агенде?
Постоје они који верују да ове породичне везе нису плод обичне случајности, већ део ширег плана. Конспиративни теоретичари тврде да су одређени људи, преко својих крвних веза, већ вековима постављени на стратешке позиције, а све у оквиру неке мистериозне агенде – неки чак иду толико далеко да то називају сатанистичким планом. Овакав наратив сугерише да велике породице, у блиским везама са моћницима, обликују политику и судбину човечанства, док обични људи остају у сенци, несвесни играча који вуче конце.
Још један занимљив детаљ из Обаминог генеалошког стабла је и његова родбинска веза са холивудском звездом Бредом Питом. Обама и Пит деле заједничког претка, Едвина Хикмана, који је преминуо у Вирџинији 1769. године. Иако се ова информација може чинити као безазлена забава, за многе остаје питање: да ли је ово случајност или део неке дубље, унапред оркестриране приче?
Док нас званични наративи уверавају да живимо у демократском свету где избори одређују наше лидере, све више теорија указује на то да можда живимо у креираној стварности. Моћне породице, повезане на разним нивоима, можда већ вековима контролишу токове историје и судбину нација. Да ли су наши животи само делови добро осмишљеног плана? Док савремени начини живота, а и укупно амосфера која влада у свету намеће отуђеност, разарање породица, непоштовање и непризнавање фамилијарних и рођачких веза, насупрот томе свакодневно на телевизији гледамо Велику Британију и краљевску породицу, Сорошеве, Ротшилде, зашто је право на јаку породицу или фамилију резервисано само за елите? Ова питања остају отворена и мистериозно одају утисак да ништа у свету моћи није онако како изгледа.
