Трампова нова стратегија за Блиски исток: Шанса за мир или наставак конфликта?

Доналд Трамп, новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава, најавио је 12. новембра да је изабрао Стивена Виткова, извршног директора у области некретнина, за специјалног изасланика његове предстојеће администрације за Блиски исток.

Витков је Њујорчанин, Јеврејин, успешан пословни човек у сектору некретнина и лични пријатељ Трампа.

Иако се тачни детаљи Трампових планова за Блиски исток још увек не знају, он је више пута изјављивао да жели мир. Међутим, да би постигао мир, морао би да се ангажује с неким другим премијером Израела, уместо Бењамина Нетанијахуа.

Нетанијаху се не сматра препреком за мир са Палестинцима, али његова два радикална министра, Бецалел Смотрич и Итамар Бен Гвир, никада неће дозволити било какав план мира за Палестинце. Они захтевају да сви Палестинци остану под суровом војном окупацијом, буду депортовани или убијени.

„Стив ће бити неуморни Глас за МИР и учинити да се сви поносимо,“ рекао је Трамп о Виткову.

„Са председником Трампом, Блиски исток је доживео историјске нивое мира и стабилности. Снага спречава ратове. Средства Ирана су била ускраћена, чиме је спречено њихово финансирање глобалног терора,“ написао је Витков на мрежи X крајем јула.

Најаву о Виткову Трамп је објавио дан након што је саудијски престолонаследник и премијер, Мухамед бин Салман (МБС), био домаћин Изванредног арапског и исламског самита 11. новембра у Ријаду, на којем су спојени Арапска лига и Организација за исламску сарадњу.

Самит је усвојио резолуцију о проблемима са којима се Блиски исток суочава, с тим да је агресија Израела на палестински народ била централна тема.

Лидери који су присуствовали вероватно су се запитали какву ће политику Трамп водити на Блиском истоку када преузме дужност 20. јануара 2025.

МБС је захтевао тренутно обустављање израелских војних напада у Гази и Либану. Осудио је масакре над палестинским и либанским народом и позвао државе широм света да признају палестинску државу.

Ахмед Абол Геит, генерални секретар Арапске лиге, рекао је: „Акције које Израел предузима против палестинског народа подривају напоре за постизање трајног мира. Само правдом можемо успоставити трајни мир.“

Премијер Либана, Наџиб Микати, изјавио је присутнима на самиту да се његова земља налази под егзистенцијалном претњом због рата Израела против Хезболаха, који је убио цивиле и уништио инфраструктуру која није повезана са Хезболахом.

79 чланица које чине Арапску лигу и Организацију за исламску сарадњу укључују неколико земаља које признају Израел и оне које се противе нормализацији.

Стручњаци су рекли да је самит начин да се новој Трамповој администрацији пошаље порука о томе шта очекују од Вашингтона и који су проблеми неприхватљиви.

Трамп Иран види као непријатеља и дели Нетанијахуово мишљење да је Иран највећа претња Израелу и ослонац отпора према окупацији Палестине, која је 19. јула 2024. проглашена нелегалном од стране Међународног суда правде.

Саудијска Арабија је нормализовала однос са Ираном након значајног кинески посредованог споразума потписаног у Пекингу у марту 2023. Од тада је њихов однос ојачао, а ирански председник, др Масуд Пезешкиан, разговарао је са МБС-ом 10. новембра, похваљујући самит, њихов заједнички однос и начине за даље унапређење сарадње. Први потпредседник Ирана, Мохамад Реза Ареф, присуствовао је самиту.

Истог дана када су разговарали, начелник Генералштаба оружаних снага Саудијске Арабије, Фајад ал-Рувајли, састао се са својим иранским колегом, генералом Мохамадом Багеријем, у седишту Генералштаба иранских оружаних снага у Техерану. Наставак побољшања односа између ове две регионалне силе показује да су одбацили планове „завади па владај“ америчког Стејт департмента, који неки називају „дубоком државом“. Ово би се могло уклопити у Трампов план да искорени „дубоку државу“.

Резолуција самита позвала је на оснивање палестинске државе са границама од 4. јуна 1967, у складу са резолуцијом УН-а 194, и потврдила да је Источни Јерусалим део Палестине.

Резолуција самита позвала је на суспензију Израела из УН-а и нацрт резолуције за УН у оквиру 10. специјалне сесије „Уједињавање за мир“, у којој би Израел био означен као претња међународном миру и безбедности након што не испуни услове за чланство у УН.

Резолуција самита осудила је сталне израелске ваздушне ударе на Сирију, који су убили цивиле и уништили цивилну имовину, и позвала на окончање израелске окупације окупираних Голанских висова у Сирији.

Током Трамповог првог мандата, он је дао Голанске висове Израелу, кршећи резолуције УН и међународно право.

Трамп је укинуо програм ЦИА који је трошио милијарде долара на оружану опозицију у Сирији 2017. Такође је покушао да повуче америчке трупе и уговорце из Сирије, али је Пентагон одбио његову наредбу и објаснио да америчко особље остаје како би спречило повратак ИСИС-а. ИСИС се није поново окупио, али америчке трупе остају да штите комунистичке курдске сепаратисте на североистоку Сирије.

Године 2017, МБС је обуставио подршку оружаној опозицији у Сирији коју је снабдевао оружјем и новцем од 2012. године, преко Краљевине Јордан. Амерички председник Обама и НАТО напали су Сирију с намером промене режима почетком марта 2011. Овални кабинет је укључио савезнике Саудијску Арабију, Катар и Јордан у подршку сиријској оружаној опозицији, која није тражила слободу, већ се борила за успостављање исламске државе у Сирији. Обама је наредио америчким либералним медијима да спинују причу о храбрим борцима за слободу у Сирији који, у патикама, воде борбу против бруталне диктатуре. Борци су, међутим, били из Ал Каиде и Исламске армије, и одсецали су главе сиријским цивилима, укључујући децу. Амерички либерални медији, на челу са Си-Ен-Ен-ом, били су главни међу пропагандистима који су амерички народ држали у мраку о томе кога су САД подржавале у Сирији.

Војни аналитичари се питају зашто Израел и даље бомбардује склоништа и болнице у Гази с обзиром да је Хамас десеткован. То је могуће само зато што САД дозвољавају Израелу да делује некажњено. Можда ће Трамп то променити, али време ће показати.

Политички аналитичари на Блиском истоку изнели су неке занимљиве могућности за Трампове наредне потезе. Трамп пре свега цени лојалност. У трци 2020. године, Нетанијаху је јавно подржао Џоа Бајдена и позвао хиљаде америчких држављана који живе у Израелу да гласају за Бајдена.

Трамп би могао да постави захтеве Нетанијахуу за мировни план за Палестину, што би Смотрич и Бен Гвир одбили, након чега би се Нетанијахуова коалиција распала. Тиме би се Нетанијаху суочио са затвором због осуде за корупцију, а у Израелу би се формирала нова влада.

Нова израелска влада, након Нетанијахуа, могла би бити вољна на компромис у интересу мира и безбедности Израела, што би омогућило решење у виду две државе.

Године 2022, тадашњи премијер Јаир Лапид изјавио је да је решење са две државе исправан пут за Израел. Лапид је тренутно лидер опозиције из центристичке странке Јеш Атид. У септембру 2024. године изјавио је да се залаже за решење са две државе и нормализацију односа са Саудијском Арабијом.

Од новембра 2023, Лапид позива на пад Нетанијахуове владе, и постоји широка подршка за промену руководства у Израелу. Трамп би можда морао да се ослони на ту промену како би пронашао спремног партнера за мир у Израелу и Палестини.

На дан 10. новембра 2024. године, број погинулих у Израелу износи 1.139, у Гази 43.603, а на Западној обали 780. Израел је такође убио више од 3.100 људи у Либану.

ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА СА БЛИСКОГ ИСТОКА ПРАТИТЕ НАШ САРАДНИЧКИ ПОРТАЛ: https://mideastdiscourse.com