Турска у БРИКС-у: Најава нове геополитичке реалности
ИЗВОР: САНЏАЧКЕ.РС
Одлука Турске да аплицира за чланство у БРИКС-у представља значајан заокрет у глобалној геополитичкој сцени. Овај потез, који указује на промену правца од традиционалне сарадње са Западом ка јачим везама са Истоком, има потенцијал да дубоко преобликује глобалне савезе и утиче на међународне односе у наредним деценијама.
Да ли је Турска окренула леђа Западу?
Турска, као традиционални савезник Сједињених Америчких Држава и чланица НАТО-а, већ деценијама игра кључну улогу у западној безбедносној архитектури. Међутим, њено недавне иницијативе указују на све већу скепсу према западним савезницима и на жељу да се Турска позиционира као независан и самосталан играч у међународним односима. Иако овај потез не значи да ће Анкара одмах напустити НАТО или потпуно прекинути везе са Западом, он свакако сигнализира да Турска тражи нове савезе и начине да оствари своје стратешке интересе.
Турска и Русија: Ново партнерство или привремени савез?
Потенцијално чланство у БРИКС-у доводи Турску ближе Русији и другим чланицама ове групе. Ово је значајно јер Русија и Турска имају комплексну историју, испуњену и сарадњом и конфликтима. Ипак, након покушаја државног удара у Турској 2016. године, Русија је била међу првима која је пружила подршку Ердогану, што је отворило нову фазу у њиховим односима. Од тада, сарадња између две земље је порасла, укључујући важне војне и економске споразуме, као што је куповина ПВО система С-400.
Иако овај савез са Русијом може изгледати као окретање леђа традиционалним западним партнерима, Турска га види као начин да ојача своју позицију и прошири свој утицај. У мултиполарном свету, Анкара жели да буде део неколико различитих савеза, осигуравајући да ниједан партнер нема монопол над њеном политиком или економијом.
Слободан свет или стратешка неутралност?
Питање да ли Турска тежи да буде део „слободног света“ је комплексно и зависи од дефиниције тог термина. Традиционално, слободни свет је био повезан са Западом и његовим вредностима демократије, слободног тржишта и људских права. Међутим, турска спољна политика последњих година указује на прагматичнији приступ, у којем се истичу национални интереси и суверенитет.
Турска жели да избегне да буде заробљена у блоковским поделама хладноратовског типа и тежи да се позиционира као независан и самосталан играч. За Анкару, то значи да одржава блиске односе са западним савезницима, али истовремено тражи и нове партнере на Истоку. У том контексту, чланство у БРИКС-у није нужно одбацивање „слободног света“, већ покушај да Турска задржи свој маневарски простор и избегне да се сврстава само на једну страну.
Геополитичке импликације за будућност
Турска апликација за чланство у БРИКС-у потенцијално мења геополитичку сцену и има дубоке импликације за будућност међународних односа. Ако Турска успе да постане чланица БРИКС-а, то би могла бити прекретница која би сигнализирала нову еру у глобалним савезима, где традиционални блокови и савези постају све мање релевантни.
Могућности и изазови
- Нова улога Турске: Као чланица БРИКС-а, Турска би могла да игра важну улогу у обликовању глобалних економских и политичких односа, нарочито у контексту растуће конфронтације између Запада и незападних сила.
- Западна реакција: Турски потез би могао изазвати значајне реакције на Западу, укључујући потенцијално редефинисање односа са НАТО-ом и ЕУ. Док неки у Вашингтону и Бриселу виде овај потез као знак удаљавања од Запада, други могу покушати да привуку Турску натраг, нудећи економске или безбедносне уступке.
- Баланс између Истока и Запада: Турска ће морати да балансира своје односе са различитим силама. Са једне стране, њена чланство у НАТО-у и историјске везе са Западом остају важни. Са друге стране, растући односи са Русијом, Кином и другим земљама БРИКС-а указују на нови правац турске спољне политике.
У закључку, Турска је уласком у БРИКС направила корак ка мултиполарној дипломатији, истовремено негујући своје везе и са Истоком и са Западом. У времену све већих глобалних тензија, Анкара тражи начин да осигура своје интересе и очува свој суверенитет, позиционирајући се као кључни играч у новом светском поретку.
