У том Сомбору, где север Бачке прича историју: Град музеј са душом песме

Смештен поред најпрометнијег аутобуског стајалишта, надомак улаза у језгро Сомбора, Градски музеј је полазиште шетње кроз историју и богату архитектуру Сомбора, бисера северне бачке равнице.

Музеј се налази у здању које је 1870. у стилу еклектицизма подигао богати трговац Антон Фембах. У њему се организују „чајанке кроз историју” житеља 22 националности, који вековима живе надомак мађарске границе.

Није ни чудо да је директорка Сомборског филмског фестивала и глумица Весна Шашић изабрала унутрашње двориште Градске куће у средишту старог града за место приказивања наших најбољих филмова. Здање кроз које се пролази да бисте ушли на главну улицу је централна градска палата коју је капетан Јован Бранковић подигао 1718. године, да би касније овде био Магистрат. Објекат је добио коначни изглед у неокласицистичком стилу половином 19. века. Гости фестивала, чија је идеја да оствари снове једног од зачетника овдашње кинематографије Ернеста Бошњака  о Сомбору као малом Холивуду, одшетају обично главним шеталиштем до здања Жупаније (бачко-бодрошке) из 1808. са стилом еклектицизма из доградње крајем 19. века.

У свечаној сали налази се највеће уље на платну у нашој земљи, слика Ференца Ајзенхута „Битка код Сенте” у којој је аустроугарска војска потиснула надмоћнију турску с ових простора. Широка је седам, а висока четири метра, с позлаћеним рамом заузима 40 квадрата. Како објашњава градоначелник Антонио Ратковић, слика наручена поводом хиљадугодишњице од доласка Мађара у Панонску низију, 1898. урамљена је у Минхену и превезена бродом, али пошто нису могли да је унесу кроз врата, просекли су зид до таванице како би је преко балкона ставили у свечану салу у којој су и беле каљеве пећи с отворима за огрев изван сале, с друге стране зида, како се не би ометао рад скупштине града. Међу ликовима на слици, у чијем центру је фигура принца Еугена Савојског, налази се и сам аутор који одборнике „посматра” да су у било којем делу сале. Дрвеће старо 120 година краси двориште Жупаније поред које је Кармелићанска црква с два звоника из 1904. У њој су оргуље старе читав век, као и најстарије књиге на разним језицима.

Галерија „Милан Коњовић”

Из Жупаније вас обично возачи домаћих олдтајмера враћају до трга на којем је преко пута Градске куће и галерија „Милан Коњовић”, у здању прве апотеке из 18. века које је 1838. адаптирао Емил Гале. Светски признати сликар Сомборац Милан Коњовић отворио је галерију 1966. године поклонивши 500 слика родном граду с геслом: „Слике ове, миљенице моје, с љубављу дарујем родноме граду, оне једино њему и припадају”. Инспирисани, отишли смо до стајалишта за једину фијакерску службу у земљи, како тврди директорка ТО Сомбор Зденка Митић, и отиснули се праћени звуцима тамбура у сомборску ноћ.

Амбар на санкама

Најатрактивнији експонат етно-поставке је амбар на дрвеним санкама из 19. века. Зими би стајао у дворишту куће, а лети у време жетве би га на поља вукли велики бели подолски волови, који су служили при орању.

Преко пута амбара угледали смо и велико дрвено буре на точковима – водарска кола која су снабдевала свакодневно становнике града у коме је тек шездесетих година прошлог века саграђен градски водовод.

.