ЗБОГОМ БОРО, СРБИНЕ: Са одласком легенде, завршава се ера српског рокенрола

Одласком Боре Ђорђевића, наш народ је изгубио много више од музичара. Изгубили смо човека који је својим стиховима и мелодијама оставио неизбрисив траг у срцима свих нас. Његове песме су биле као огледало наше душе – једноставне, али дубоке, безобразне, али истините, веселе, али и сетне. Бора је био један од оних стваралаца који су својим делом успели да пренесу све нијансе живота, од радости до туге, од љубави до разочарања.

Бора није био само музичар; он је био глас једне генерације, симбол једног времена и један од најистакнутијих представника рок музике у Србији коју је неизмерно волео, а пре тога и Југославији. Док су многи покушавали да га копирају, нико није успео да достигне његову аутентичност и харизму. Бора је био посебан, јединствен, наш.

Његово магично перо стварало је стихове који су били капије у светове маште, родољубља, бунта, љубави и туге. Његове песме су биле инспирација за многе генерације, подстрек да се буде другачији, да се мисли својом главом, да се воли без задршке. Бора је знао како да речима дочара најдубље емоције. Његова музика није била само звук, она је била осећање и живот сам по себи.

Бора је волео свој народ, своју земљу, свој род. Живео је једноставно, али истовремено и сложено, са свим контрадикцијама које живот доноси. Његова личност је била прожета интелектуалном, духовном и животном енергијом. У његовим песмама осећала се љубав према свему што је српско, али и пркос према свему што није било у складу с његовим принципима.

Бора није био само уметник, био је филозоф живота. Његове песме су училе како да се воли и пати, како да се смеје и плаче, како да се буде свој у временима када је то било најтеже. Бора је писао о стварима које су нас све дотицале, али на начин који је био својствен само њему.

Никада није прихватао компромисе, ни у животу ни у уметности. Био је контроверзан, али је био искрен. Његова музика је одраз његове душе, пуна страсти и емоција. Бора је био и остао симбол једне ере, времена када су се стварне вредности још увек поштовале, када су људи живели за идеале, а не за материјално.

Са одласком Боре Ђорђевића, једна епоха се завршава. Губитак је ненадокнадив јер таквих као што је био Бора више нема. Нажалост нема Срба који ће велике заменити. Нема међу новим генерацијама брилијантних појединаца у које ће се неко угледати, ко ће инспирисати као што је то чинио он. Његова музика остаје као подсетник на једно време које је било другачије, боље, искреније и које се данас завршило.

Бора је био и остаће наш вечни српски рокер, наш водич кроз живот и његове недоумице. Нема замене за таквог човека, јер је Бора био и остао јединствен. Његов одлазак је велики губитак за све нас, али његова музика и његова порука живеће вечно.